Veličina obradivih površina ograničavajući je faktor za profitabilnu ratarsku proizvodnju jer je državne zemlje dostupne ratarima sve manje, pošto pravo prečeg zakupa imaju stočari. Prihod sa prosečnog poseda od 5 hektara, koliko obradjuje većina poljoprivrednih proizvođača, nije dovoljan za egzistenciju, naročito ako se ima u vidu da cena kukuruza, prema rečima proizvođača, jedva da pokriva uloženo, pa je o zaradi i pored dobrih ovogodišnjih prinosa, izlišno i govoriti.
Celu vest možete pogledati ovde…
Vladimir Ciganjik, ratar iz Pivnica