Pšenicom je u Srbiji jesenas zasejano oko 550 hiljada hektara. Najviše površina pod pšenicom zasejano je u optimalnom agro-tehničkom roku.
Blaga zima sa dovoljno pdavina doprinela je da se biljke dobro razviju. Ono što im nije pogodovalo jesu jutarnji mrazevi od -2 do -8 stepeni koji su sredinom marta pogodili većinu naših krajeva. Na već dobro izraslim biljkama primetna su žuta oštećena listova nastala od mraza i hladnog i jakog vetra. Te promene su najizraženije u Vojvodini.
Opširniju vest kao i mišljenje stručnjaka pogledajte u emisiji…
