Plodored je periodično gajenje različitih kultura na istom tlu radi očuvanja njegovih proizvodnih karakteristika. Za poljoprivredno zemljište najvažniji je odnos organske materije, vode, vazduha i čvrstog dela, jer to određuje optimalnu strukturu.
Treći javni poziv za bespovratna sredstva u okviru Projekta “50:40:10” otvoren je još kratko, do 29. februara. Podnošenje prijava moguće je isključivo onlajn putem sajta Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije ili sajta Uprave za agrarna plaćanja.
Profesionalni proizvođači luka u Vojvodini otpočeli su setvu crnog luka. Na području opštine Bačka Palanka, gde se nalazi peskovito zemljište, temperatura zemlje je dovoljno visoka, omogućavajući velikim povrtarima da započnu svoje radove.
Zadruga “Bačka malina” među prvima u Vojvodini otpočela je proizvodnju ovog voća. Prema rečima direktora, Bojana Pejića, kvalitet je zagarantovan, a uglavnom se proizvode stare sorte. U planu je konstantno unapređenje proizvodnje, kako bi se postigla veća isplativost.
Kobasicijada u Turiji decenijama privlači brojne posetioce željne da probaju čuvenu turijsku kobasicu. Vrednim proizvođačima dodatni izazov je izrada kobasice u jednom komadu, a svake godine traži se još jedan metar. Tako je bilo i ovaj put.
Raspisan prvi IPARD III javni poziv u okviru Mere 1. Poziv se odnosi na investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, obuhvatajući izgradnju i opremanje objekata, kao i podizanje višegodišnjih proizvodnih i matičnih zasada. Rok za podnošenje zahteva ističe 24. maja.
Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice poslalo je dopis Ministarstvu poljoprivrede sa više pitanja. Traže ubrzanje procesa verifikacije novih parcela u eAgrar, obrazloženje zašto stižu nova zaduženja za odvodnjavanje, i zašto se sredstva za refundaciju goriva ne isplaćuju u predviđenom roku, potvrđeno je FoNetu.
Povrtari koji su prošle godine sejali krompir dobro su prošli, jer je sezona 2023/2024. izuzetna u pogledu cene i prinosa. Većina je već prodala svoje zalihe, a oni koji i dalje poseduju krompir, prodaju ga na veliko po ceni između 55 i 60 dinara, kako izveštava novosadski „Dnevnik“.
Promena strukture zemljišta i degradacija nekada plodnih oranica sve je prisutnija. Glavni uzroci su dugogodišnja primena isključivo mineralnih đubriva i spaljivanje žetvenih ostataka. Rešenje je povratak na đubrenje stajnjakom i prerada žetvenih ostataka u organska sredstva za prihranu žitarica, kao održivo rešenje, kažu stručnjaci.
