Setveni radovi u Srbiji odvijaju se veoma intenzivno, zahvaljujući sunčanom i toplijem vremenu ove sedmice, kaže Milan Prostran iz PKS.
Povoljne vremenske prilike uticale su na to da "splasne seljačka nervoza" kada će setva početi, kazao je Prostran, podsetivši da je u zaostatku bila setva pre svega jarih kultura, šećerne repe i jarog ili ranog povrća.
"Sada je velika bitka da se poseje šećerna repa… ja se nadam bez obzira što je optimalni rok za setvu šećerne repe istekao 5. aprila, da ćemo taj posao obaviti najdalje za desetak dana", naveo je Prostran koji je sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije
Šećerna repa će, po planu, zauzeti između 60.000 i 65.000 hektara, podsetio je Prostran, napomenuvši da je početkom ove nedelje tom industrijskom kulturom već bilo zasejano više od 15.000 hektara. Za ostale ratarske kulture, koje i zauzimaju najveće površine u prolećnoj setvi, upravo je otpočeo optimalni rok koji traje do 15. maja, naglasio je Prostran.
"Sada će se ti radovi sigurno ubrzati, zemljište dosta dobro izgleda, čak i nema zabarenog i prevlaženog zemljišta, bez obzira što su bile velike kiše", kazao je Prostran, dodajući da su njive uglavnom dosta dobro uzorane.
Kako je istakao, "u svakom lošem, ima i dobro", pa smo za ovaj period kašnjenja sa setvom, "dobili dosta kiša, tako da su rezerve vlage sasvim pristojne".
"To je dobro i mi sad možemo mnogo da mirnije gledamo na poslove i očekujemo razvoj kultura … biće sad bitke sa korovima, sa prihranjivanjima, ali to je posao na koji su naši ratari navikli", primetio je Prostran.
I ovoga proleća, po uobičajenoj strukturi, planirano je da kukuruz bude zasejan na 1,25 miliona hektara, suncokret na 180.000 hektara i soja na 170.000 hektara, naveo je taj stručnjak.
"Tu će biti oko stotinak hiljada hektara pod krompirom, biće tu sigurno dosta povrća, i na otvorenom i u plastenicima", rekao je Prostran, uz opasku da treba "da budemo malo i optimisti".
Očekujemo da će ova godina, ako se setva valjano obavi i svi usevi odneguju, biti mnogo bolja nego prošla, rekao je Tanjugov sagovornik, i dodao da se nada da će biti zabeležen rast poljoprivredne proizvodnje od 30 odsto.
Kada je reč o voćarskim kulturama, Prostran kaže da je oštećenje zabeleženo jedino kod ranog voća, kao što je kajsija, gde ono iznosi između 30 i 60 odsto, u zavisnosti od terena. Prostran očekuje da će ova godina, i kada je reč o voćarstvu, biti bolja, a proizvodnja tih kultura veća.
