Uprkos neizvesnosti u proizvodnji šećerne repe, koje su donele promene na međunarodnom tržištu, od kraljice ratarstva I dalje može biti najviše profita od svih drugih kultura, smatraju stručnjaci. Po ceni od 32 evro centa sa maksimalnim prinosima I dalje ima zarade, ali ističu da to mogu ostvariti isključivo uz puno poštovanje tehnologije proizvodnje. Što se tiče ovogodišnje setve, savet je da ne treba žuriti u njive, bez obzira na najavu visokih temperatura. Prosečni prinos u Srbiji lane je bio 46,7 tona šećerne repe po hektaru, dok je u Evropskoj uniji 73 tone, I pritom nisu zadovoljni. Želja im je da sa jednog hektara dobiju 15 tona čistog šećera, što sa trenutnih 10 do 12 znači još veća digestija I još bolji prinos. I pored svega toga, sa ovakvim otkupnim cenama, naši ratari mogu profitirati na repi, kaže Branko Marinković, penzionisani profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Na prvom mestu to znači da se nema prava na grešku, a one su možda već napravljene.
Celu vest možete pogledati ovde…
Branko Marinković, profesor u penziji
.png)
.png)
