Klimatske promene pogađaju i povrtare koji proizvode u zaštićenom prostoru. Rizici su veliki, a zarada varira od sezone do sezone. Međutim, povrtarstvo u organskom režimu ima svoje kupce i nema problema sa prodajom. O tome je za Radio Novi Sad govorio povrtar iz Pivnica, Mirko Vlček.
U zimskim mesecima, mlade smokve su izložene posebnom riziku od niskih temperatura. Kako bi se izbegle potencijalne štete usled jakih minusa, preporučuje se primena određenih zaštitnih mera. Stručnjaci ističu da ove mere neće narušiti biljku ni kada su temperature iznad nule.
Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ ovogodišnju akciju poribljavanja i jesenjeg pošumljavanja započelo je na području opštine Kula. Na dve lokacije, u Crvenki i Kruščiću, ispušteno je 1.800 kilograma ribe, a sadnjom 2.000 sadnica topole i bagrema u Kuli otpočela je jesenja akcija pošumljavanja.
Elitna farma magaraca “Bela kapija” u Bobovu kod Svilajnca, sa deset godina postojanja, broji 27 umatičenih grla autohtone rase balkanskog magarca. Opstaje pretežno zahvaljujući muži magarica i prodaji mleka i prerađevina. Ovi proizvodi, i pored visoke cene, privlače kupce svojom potvrđenom lekovitošću.
Agencija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i hranu (FAO) podržala je uspostavljanje Međunarodnog dana krompira – 30. maja, ističući da će ovaj dan „povećati svest“ javnosti o ključnoj ulozi krompira u borbi protiv pothranjenosti.
Do sada je u projekte navodnjavanja uloženo 130 miliona evra i vode se pregovori o obezbeđivanju dodatnih sredstava, rekla je na drugoj regionalnoj „Look up“ konferenciji na Kopaoniku, ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.
Petog decembra obeležen je Svetski dan zemljišta, podsećajući na značaj obradivih površina za opstanak čovečanstva. U Vojvodini, preovlađuju černozem i ritska crnica, nekada sa više od 5% humusa, dok je danas taj procenat ispod 3%, što je u velikoj meri posledica ljudskog uticaja.
Obveznicima naknade za odvodnjavanje počela su da stižu obaveštenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede o umanjenju iznosa za 2023. godinu, kao i o njenom ukidanju za narednu.
Domaća kruška, nekada izvozna atrakcija, danas retko dostupna u marketima. Profesor doktor Dragan Radivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu naglašava da uz odgovoran pristup proizvodnji, povratak uzgoju kruške ima perspektivu.
