Vojvodina ima tri radarska centra iz kojih se prati kretanje gradonosnih oblaka i komanduje lansirnim stanicama. Centri „Fruška gora“ i „Bajša“ potpuno su automatizovani, a do sredine avgusta trebalo bi da se završi automatizacija Radarskog centra „Samoš“ koji će na ovaj način biti povezan sa 130 stanica iz kojih se ispaljuju protivgradne rakete, objavila je […]
Vremenske neprilike poslednjih dana ugrozile su najviše poljoprivrednu proizvodnju, a u nekim krajevima zapadne Srbije za proizvođače je završena sezona I pre njenog početka, ocenio je za Tanjug naučni saradnik iz Instituta za voćarstvo u Čačku Nebojša Milošević. Celu vest možete pogledati ovde…
Za sutra je u Arilju zakazan novi sastanak na temu malinarstva. Iz Udruženja Naše voće Srbija očekuju da će u prestonici maline, na pragu nove sezone, radni sastanak doneti rezultate u rešavanju problema u sektoru malinarstva. Celu vest možete pogledati ovde…
Uzgoj jagoda u zaštićenom prostoru karakterišu znatno viši prinosi u odnosu na proizvodnju na otvorenom, a ranijim pojavljivanjem plodova na tržištu postižu se znatno više cene. Da bi uložen trud i posvećena pažnja proizvođača bila obilato nagrađena, stručnjaci podsećaju da je pored poznavaja svih proizvodnih elemenata, važan I zdravstveni pregled zasada tokom plodonošenja. Celu […]
Na pijaci „Stari Merkartor“ svečano je obeležen početak drugog kruga digitalizacije beogradskih pijaca zahvaljujući kome će građani dobiti priliku da bezgotovinski plaćaju i na pijacama „Blok 44“, „Zemun“ i „Stari Merkator“. Dogadjaju je prisustvovala i Dušanka Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. Celu vest možete pogledati ovde…
Jedno od pitanja ratara, pred sastanak u vladi, bilo je i zbog čega je cena pšenice u Srbiji 17 din/kg, a na pariskoj berzi 28 dinara. Agrarni analitičar Žarko Galetin rekao je za “Politiku” da su ove cene neuporedive, jer je reč o potpuno različitim tržištima. Celu vest možete pogledati ovde…
Za razliku od pšenice kojoj obilna kiša ne odgovara za razvoj, uljana repica obećava dobar rod. O stanju useva, ali i ekonomskoj perspektivi te uljarice, za Radio televiziju Vojvodine je govorila Ana Marjanović Jeromela sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Celu vest možete pogledati ovde…
U izboru novih hibrida kukuruza, novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo najviše znače povratne informacije sa terena. One se pre svega tiču prilagodljivosti na određene agroekološke uslove i primenjenu tehnologiju proizvodnje. Prošla godina izdvojila je srednje rane grupe hibrida kao najadaptibilnije. Celu vest možete pogledati ovde…
Od treće dekade maja, odnosno momenta sklapanja redova šećerne repe, proizvodnju je obeležilo gotovo svakodnevno prisustvo padavina, visoke vrednosti relativne vlažnosti vazduha i dugotrajna vlaženja lista te su uz realizovane temperature u više navrata ostvareni uslovi za infekciju prouzrokovačem pegavosti lista šećerne repe. Celu vest možete pogledati ovde…
