Veliki infrastrukturni projekat proširenja kapaciteta za navodnjavanje najplodnijeg evropskog černozema, kakav jeste atar opštine Srbobran, krenuo je u konačnu realizaciju. JVP „Vode Vojvodine” finansira radove na spajanju Velikog bačkog kanala i toka reke Krivaje, čime će se stvoriti akumulacija za navodnjavanje čak 6.000 hektara oranica. Celu vest možete pogledati ovde…
Poljoprivrednici na području grada Kragujevca moći će da konkurišu za podsticaje za koje u lokalnom budžetu opredeljeno 50 miliona dinara. Svi javni pozivi biće objavljeni najkasnije do 30. marta i otvoreni su do utroška sredstava. Celu vest možete pogledati ovde…
Ključevi za 12 poljoprivrednih mašina uručeni su vlasnicima u ivanjičkom kraju, a kroz Projekat za konkurentnu poljoprivredu koji se realizuje u saradnji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Svetske banke biće ih uručeno ukupno 82. Celu vest možete pogledati ovde…
Slobodan Makarić se po dolasku iz Bosne u Srbiju nije odmah okrenuo zemlji. Vremenom, posao u Beogradu odlučio je da zameni poljoprivredom. Postepeno je širio proizvodnju, a danas sa sinovima obradjuje ukupno 350 hektara. Celu vest možete pogledati ovde…
Savez pčelarskih organizacija Srbije i Pogon ”Naš med” u saradnji sa Novosadskim sajmom, Beogradskim sajmom i Ministarstvom poljoprivrede, obezbedili su za jedan broj pčelara besplatan izložbeni prostor na 89. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu na Novosadskom sajmu, i 27. Međunarodnom sajmu hortikulture i darova prirode na Beogradskom sajmu. Celu vest možete pogledati ovde…
Iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata kažu da se ratari ne mire sa zabranom izvoza, na koji je orijentisana sva proizvodnja koja bar dvostruko premašuje domaće potrebe. Celu vest možete pogledati ovde…
Proizvodnja šećerne repe u Srbiji bitna je kako za šećernu industriju, tako i za samu državu. U regionu situacija nije ružičasta. Pored šećerane u Madjarskoj, par u Rumuniji i jedne u Hrvatskoj koja slabo posluje, ostale zemlje nemaju šećeranu. Zarad opstanka u proizvodnji šećera kompanija Sunoko na brojne načine stimuliše i pomaže domaće ratare. […]
Proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru biće skuplja i do 70 procenata, jer su poskupeli inputi, navode povrtari iz Srbobrana dodajući da troškovi ulaganja u proizvodnju po jednom plasteniku iznose i 60 hiljada dinara. Proizvođači koji sami ne proizvode rasadu imaće dodatne izdatke i još skuplju proizvodnju. Celu vest možete pogledati ovde…
Srpski pčelari ove godine za svoj proizvod dobijaju višu cenu nego pčelari iz bilo koje druge zemlje – 7,1 evro po kilogramu. Osim što je to u svetu najviša cena meda, to je ujedno i rekordna cena u otkupu kod nas. Celu vest možete pogledati ovde…
