I pored pojačane kupovine brašna ovih dana, na tržištu nema nestašice ove namirnice, a prerađivači hlebnog žita imaju dovoljno sirovine, kažu u Poslovnom udruženju „Žitounija“. Ono o čemu brinu proizvođači jeste izvoz i kretanje cena na svetskom tržištu. Celu vest možete pogledati ovde…
Batušinac u Opštini Merošina poznat je po velikom broju plastenika, i to najviše po odgajanju paradajza. Povrtari iz ovog mesta primenjuju savremene trendove, a ne žale da ulože i u sertifikovani rasad i bezbedni tretman povrća protiv štetočina. Celu vest možete pogledati ovde… Goran Milenković, povrtar iz sela Batušinac
Posle objavljivanja prognoziranih cena osnovnih 10 poljoprivrednih proizvoda stižu i prve reakcije. Malinari ovaj potez Ministrstva poljoprivrede uglavnom pozitivno ocenjuju. Celu vest možete pogledati ovde…
Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva saopštilo je da je do 31. decembra 2019. godine pristiglo 37.700 zahteva za podsticaje za kvalitetna priplodna grla i da su svi obrađeni. Celu vest možete pogledati ovde…
Cena tovljenika koja je donedavno bila stimulativna za farmere, sada postaje sve problematičnija. Naime, kako tvrde tovljači svinja, rastu troškovi, pa je zarada sve manja. Oni upozoravaju da rast troškova proizvodnje može podići cenu tovljenika, a time i cene mesa u maloprodaji. Celu vest možete pogledati ovde…
Kao jedna od lokalnih zajednica koja se, na nacionalnom nivou, nalazi u samom vrhu po površinama obradivog poljoprivrednog zemljišta, grad Sombor u poslednje vreme povećava ulaganje u izgradnju infrastrukture, koja bi trebala da pospeši tamošnji agrar. Celu vest možete pogledati ovde…
Za poljoprivrednike koji se ozbiljno bave povratsrkom proizvodnjom predaha nema. U plastenicima uvek ima posla pošto jedna biljna vrsta smenjuje drugu. Mariška Mandić iz Rume, duže od decnije bavi se povrtarstvom i sve što proizvede proda na pijaci. Ima svoje mušterije i kaže da, iako se puno radi, može dobro i da se zaradi. Navodi […]
Kako mala i srednja poljoprivredna gazdinstva mogu najbolje da zarade, tema je studije „Gde je profit u poljoprivredi“. Jedna od autorki, Jelena Drobnjak, sekretarka Prviredne komore Vojvodine, kao primer navodi da na jednom hektaru rukole može da se prihoduje čak tri miliona i trista hiljada dinara. Ipak, proizvođači moraju da znaju da je ovo tržište […]
Izvoznici svih vrsta voća iz Srbije u Rusiju, osim jabuka, breskvi i nektarina, ubuduće će lakše plasirati robu na to tržište. To će biti moguće zahvaljujući novim pravilima, po kojima je neophodni minimalni kapacitet hladnjača smanjen sa 500 na 200 tona, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede. Celu vest možete pogledati ovde…
