Paljenje žetvenih ostataka ove jeseni, posebno u Vojvodini, obuhvatalo je daleko veće razmere nego ikada do sada. Požar se nekontrolisano proširivao, nanoseći velike štete na njivama sa neobranim kukuruzom. Stradale su i retke ptice, sisari, pa čak i srneća divljač, a dim je zapretio i ljudima, što je izazvalo ogorčenje javnosti. Celu vest možete […]
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede usvojilo je izmene pravilnika o kvalitetu jaja, koje se, između ostalog, odnose i na označavanje. Celu vest možete pogledati ovde…
Srbija je poslednja zemlja u Evropi po količini pojedene ribe. Zvanično, stanovnih naše zemlje pojede svega 2,4 (nezvanično 4 kilograma) ribe, dok u razvijenim državama taj prosek iznosi 14,5 kilograma godišnje. Paradoksalno, uzgoj ribe u ribnjacima je poslednjih godina jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji, gde se na jedan uloženi dinar zarađuje još jedan, a […]
Sa dolaskom jeseni, promenom klimatskih uslova i ulaskom životinja u zatvorene prostore, menja se i vrsta hraniva koja se skuplja u toku leta i konzervira za zimsku stočnu hranu. Greške mogu biti vrlo stresne za životinje, a to se posebno odnosi na preživare: goveda, ovce i koze. Celu vest možete pogledati ovde… […]
Oko 60 pčelara i voćara učestvavlo je u radu trećeg okruglog stola na temu borbe protiv trovanja pčela, koji je održan u Bosilegradu. To je inače jedna od aktivnosti koje sprovodi Savez pčelarskih organizacija Srbije, uz podršku Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj jugoistočne Evrope. Celu […]
Najveća smotra prozvođača tradicionalnih proizvoda namenjenih tržištu u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope, 14. Sajam etno hrane i pića, biće održan od 23. do 26. novembra, u Hali 3 Beogradskog sajma. Reč je o regionalnom okupljanju proizvođača prehrambenih proizvoda namenjenih tržištu, pripremljenih po tradicionalnim receptima, na tradicionalan način. Celu vest možete pogledati ovde…
Pšenica proizvedena u Srbiji po kvalitetu zaostaje samo za ruskom, kada je reč o evropskom tržištu, ocenjuju stručnjaci. Za narednu godinu će kažu, hlebnim žitom kod nas biti zasejano do 550 hiljada hektara oranica, ali kako ističu, za uspešan nastup na novim tržištima, neophodni su preciznija evidencija skladišnih kapaciteta i razvrstavanje zrna po kvalitetu. […]
